Kako nastaje staračka dalekovidost
Kako se smanjuje sposobnost očnog mišića i sočiva da se napregne (akomodira) da bi se mogao fokusirati objekat blizak oku, tako je i vid na blizinu kod osoba posle 40–45 godina sve slabiji i teži. Usled toga se moraju koristiti naočare za rad čija dioptrija sa godinama postepeno raste. Ova dioptrija ne raste u nedogled, već oko 60-e godine dostiže maksimalnu dioptriju.
Simptomi staračke dalekovidosti
Osobe sa normalnim vidom počinju da osećaju probleme sa radom na blizinu oko 40 – 45 godine. Osobe u dobroj kondiciji mogu čitati i do 48 godine ali će uvek koristiti jače svetlo, krupniji tekst.
Osobe koje su kratkovide obično posle 40 – 45 godine skidaju svoje naočare i nalaze udaljenost na kojoj mogu da čitaju bez ikakve korekcije. Ta udaljenost je obično mnogo bliža od normalnih 30 – 35 cm od očiju.
Dalekovide osobe imaju potrebu za naočarima za čitanje mnogo ranije od onih sa normalnim vidom. Njihova dioptrija za čitanje je značajno veća od vršnjaka sa normalnim vidom (veća za vrednost njihove dioptrije za daljinu).
- brzo zamaranje, crvenilo očiju, naboranost čela
- udaljavanje teksta da bi slova mogla da se pročitaju – „kratke ruke“
- glavobolje i iscrpljenost
- potreba za jačim svetlom
Kako se koriguje staračka dalekovidost
Korekcija presbiopije može se vršiti na različite načine:
- Naočarima za blizinu
- Bifokalnim ili multifokalnim (progresivnim) naočarima
- Multifokalnim mekim ili gas propusnim kontaktnim sočivima
- Monovizijom
- Laserskom intervencijom – monovizija
- Ugradnjom intraokularnog multifokalnog sočiva u oko, koje se postavlja na mesto prirodnog sočiva