Ријека Увац се налази у југозападној Србији, између Нове Вароши и Сјенице, на
удаљености око 250км од Београда. Протиче између сјеверних падина величанствено
лијепог Златара, јужних огранака златиборског планинског масива и падина Јавора.
Увац је најдужа притока Лима и има карактер планинске ријеке, што омогућава
изразити хидроенергетски потенијал, захваљујући чему су на овој ријеци подигнуте
три бране, које су формирале три вјештачка језера: Златарско, Сјеничко-Увачко и
Радоињско језеро.
Посебна вриједност кањонских дијелова
долине Увца су укљештени меандри чији ртови имају релативну висину и до 100м.
Врлетне литице кањона Увца, биљни и животињски свијет, те састав земљишта,
разлог су што ово подручје често обилазе бројни стручњаци. Огромно станиште
птица броји око 130 различитих врста. У најзначајније спада бјелоглави
суп (Gyps fulvus) који
представља једну од двије преостале врсте лешинара које се данас гнијезде на
подручју Србије.
Због својих углавном неприступачних
кањона, у селу Увцу се налазе многи
манастири. Ту
су недавно "васкрсли" манастир Увац и манастир Дубрава, али било је и многих
других, којих данас нема, као што је легендарни манастир Јања, опјеван у
народној пјесми "Милош у Латинима" као једна од најважнијих Немањићких
задужбина.
У кањону Увац, пећине су посебна
прича - Ушачки пећински систем обухвата преко 6км пећина, од чега је мањи дио
доступан за класичне туристичке обиласке. Ушачка пећина има два улаза а Ледена
један. Пећински пролази су скоро паралелни један другом, а међусобно су и
повезани у одређеним тачкама.