Ријека Увац се налази у југозападној Србији, између Нове Вароши и Сјенице, на удаљености око 250км од Београда. Протиче између сјеверних падина величанствено лијепог Златара, јужних огранака златиборског планинског масива и падина Јавора. Увац је најдужа притока Лима и има карактер планинске ријеке, што омогућава изразити хидроенергетски потенијал, захваљујући чему су на овој ријеци подигнуте три бране, које су формирале три вјештачка језера: Златарско, Сјеничко-Увачко и Радоињско језеро.

Посебна вриједност кањонских дијелова долине Увца су укљештени меандри чији ртови имају релативну висину и до 100м. Врлетне литице кањона Увца, биљни и животињски свијет, те састав земљишта, разлог су што ово подручје често обилазе бројни стручњаци. Огромно станиште птица броји око 130 различитих врста. У најзначајније спада бјелоглави суп (Gyps fulvus) који представља једну од двије преостале врсте лешинара које се данас гнијезде на подручју Србије.

Због својих углавном неприступачних кањона, у селу Увцу се налазе многи манастири. Ту су недавно "васкрсли" манастир Увац и манастир Дубрава, али било је и многих других, којих данас нема, као што је легендарни манастир Јања, опјеван у народној пјесми "Милош у Латинима" као једна од најважнијих Немањићких задужбина.

У кањону Увац, пећине су посебна прича - Ушачки пећински систем обухвата преко 6км пећина, од чега је мањи дио доступан за класичне туристичке обиласке. Ушачка пећина има два улаза а Ледена један. Пећински пролази су скоро паралелни један другом, а међусобно су и повезани у одређеним тачкама.