Са много туге и бола у срцу због великог губитка, али прије свега са много љубави и захвалности, дирљиво, у присуству чланова породице, родбине, пријатеља, колега, познаника, од проф. др Миладина Јовичића су се најприје опростили његови запослени.

У име колектива, дирљив говор са сузама је прочитао проф. др Срђан Дамјановић, подсјетивши све присутне на његове квалитете као доброг човјека и хуманисте, али и на његову богату радну биографију. У име студената надахнут и дирљив говор прочитала је Кристина Копривица, подсјетивши нас све на прекрасне особине нашег декана, који је увијек и за свакога био ту. Истакнути су и многобројни телеграми саучешћа који су пристигли на адресу Факултета, а прочитана је и опроштајна пјесма вољеном декану и пријатељу.

Последње збогом му је рекао и ректор Универзитета у Источном Сарајеву, проф. др Стево Пашалић. Сахрана поводом смрти нашег декана одржана је на градском гробљу у Пучилама гдје је километарски дуга поворка ожалошћених пријатеља и познаника на вјечни починак испратила супруга, оца, брата, колегу, пријатеља, човјека који је волио сваког човјека и за сваког је имао лијепу ријеч, давао је себе несебично и својим примјером нас је све учио какви треба да будемо и како да се боримо.

Миладин Јовичић (1957. – 2018.) – сјећање на нашег драгог професора –

Дана 6. децембра 2018. године, изненада након кратке и тешке болести, у 62. години живота престало је куцати срце великог хуманисте, професора Миладина Јовичића, сина Михајловог.

Вијест о смрти особе каква се данас ријетко среће у нашем животном окружењу, особе из добрих старих времена, потресла је све који су га познавали. Жалосни и обавијени тугом, свједочили смо његовом достојанственом испраћају на вјечни починак и сјећали се његовог достојанственог живота, ми – његов колектив, његова породица, генерације ученика и студената, колеге и сарадници, пријатељи и познаници.

У тренуцима растанка осјећали смо колико тугу толико и понос што смо га познавали и живјели с њим, спознали његов животни пут, људски однос према свима са којима је живио и радио. У мислима нам је била његова посебна личност, која је оставила позитивни траг у нама, опредјељивала наше животне путеве. Његови незаборавни савјети дубоко су урезани у наше душе и животе. Осјећали смо жалост и велику празнину, тугу исписану неизмјерном љубављу коју осјећамо према њему, али и распламсану вјеру и неугасиву наду да је он сад на неком бољем мјесту и да ће увијек бити са нама, уз нас. Професор Миладин био је особа, која је живјела и радила у складу са својим погледима на живот и друштво у цјелини.

Био је човјек са ставом. Најбоље га памтимо да је био добар човјек. Био је доказани хуманиста, несебично је уградио себе у развоју Бијељине. Дао је немјерљив допринос одгоју и образовању младих генерација, развоју осталих друштвених дјелатности у Бијељини и шире, био је максимално ангажован у многим областима, што је резултирало запаженим резултатима и признањима. Тиме је стекао поштовање и углед бијељинске средине – ученика, студената, колега, сарадника, пријатеља и познаника. Миладин је био човјекољубив и отворен, искрен и честит. Био је особа с којом је дружење било угодно и пријатно, дојмљиво. Дубоко су га дотицали неправда, лицемјерје, људска пакост и подлост, поквареност и подметања.

Пошто је био особа од поштења и животне скромности, није дозволио да од људи, којима је људски много помагао, а њих није мало, нешто очекује заузврат. За њега је то била прво људска а онда и професионална дужност. Памтимо га као тихог неимара, који је био радиша и вредница, стаменог човјека који је давао себе друштвеној заједници, граду и својој домовини. Таква личност оставила је неизбрисив позитиван траг иза себе у новом времену. Оставштина смо ми његове генерације успјешних ученика и студената, младих сарадника, који нам је био ауторитет као професор.

А најбољи споменик љубави који му можемо подићи јесу прекрасне успомене које ће кроз љубав и молитву наставити да живе у нашим срцима, са једном јасном поруком: „Ниси умро Миладине, ти вјечно остајеш да живиш са нама, у нама.“ Остало је толико лијепих сјећања које у исто вријеме маме и осмјех и сузе, и радост и тугу. Остао је неизбрисив траг исписан животом чији је печат вјечност. У животопису је записано да је похађао и завршио основну школу у Угљевику и гимназију у Бијељини. Економски факултет у Бањој Луци уписује 1976. године, који завршава 1980. године.

Постдипломски студиј уписао је 1984. године у Сарајеву на Економском факултету, а магистарску тезу под називом "Електрична енергија у функцији привредног развоја" одбранио је 1987. године. Докторирао је на Економском факултету у Источном Сарајеву 2003. године на тему: "Мјерење успјешности менаџера као фактор развоја у земљама у транзицији". Предавао је на Вишој школи за сполљу трговину у Бијелјини од њеног оснивања 1993. године, па до прерастања у Факултет спољне трговине, а касније Факултет пословне економије у Бијељини, Универзитета у Источном Сарајеву.

Изводио је наставу и на Економском факултету Брчко. Био је одговорни наставник на предметима Менаџмент, Економика предузећа и Иновативни менаџмент. Може се с правом рећи да је рад у настави била значајна особина његовог радног ангажмана.

Одгајао је генерације студената, који су касније у животу и раду постигли запажене резултате и постали уважени чланови друштва. Био нам је и остао ауторитет, чија се ријеч поштивала и уважавала. Поштивао је студенте и њихову личност, показивао је велику стрпљивост и разумијевање за сваког студента. Био је омиљен међу студентима, иако је тражио рад, ред и дисциплину, те поштивање професора и старијих особа.

Био је омиљен и међу запосленима јер је свој ауторитет градио дјелима, био је по чину први, вођа, али је по Јеванђељској ријечи дјелао као да је последњи, највише је радио, био је покретач, неисцрпан извор енергије. На посао је долазио први а одлазио последњи, дан је почињао пјесмом, за сваког је имао списак обавеза и био нам је живи подсјетник да не бисмо нешто заборавили, а најљепше од свега био је његов осмјех задовољства и олакшања након успјешно завршеног посла. Био је задовољан, тих, миран и благ, животом својим је говорио тихо и смјерно, а то је одјекивало гласно, био је ненаметљив, а опет толико присутан свугдје. Његов живот је исписао причу која се ријечима не може исказати.

Објавио је, било самостално било у коауторству, осам књига које третирају област управљања мезоекономским системима, као и више од 35 научних и стручних радова из области менаџмента и предузетничке економије у еминентним домаћим и страним часописима. Био је ментор и члан комисије на великом броју дипломских радова, мастер и магистарских радова, те докторских дисертација на ФПЕ, ЕФ Брчко и ЕФ у Бањој Луци. У звање редовног професора изабран је 2016. године. Дужност декана Факултета пословне економије Бијелјина обављао је од 2016. године.

Прије тога је обављао дужност продекана за наставу. Био је члан Сената Универзитета у Источном Сарајеву. Пореде вишегодишњег успјешног рада на факултету и у настави, професор Миладин је значајан дио свог професионалног ангажмана остварио у области друштвених дјелатности.

Успјешно је обављао функцију у СО Угљевик, секретар за привреду, друштвене дјелатности и општу управу, потпредсједник Извршног одбора. Радио је у ЗДП „Рудник и термоелектрана Угљевик“ а.д. Угљевик као руководилац службе. Био је директор ДП „Дрина“ Јања, генерални директор зависног државног предузећа „Електро-Бијелјина“ а. д. Бијељина.

Био је посланик у Народној Скупштини Републике Српске, члан скупштинског Одбора за привреду и финасије НС РС, члан скупштинског Одбора НС РС за спровођење процеса приватизације. Био је члан Савјета за високо образовање Републике Српске, као и дугогодишњи друштвено-политички радник, који је обављао још низ функција у Бијелјини и Републици Српској.

Драги професоре Миладине! Испунио си своју животну мисију, завршио си своју животну књигу, живио си достојанствено у складу са својим погледима на живот.

Почивај у миру.

Вјечно захвални твоји студенти, колеге и сарадници, пријатељи и познаници, твоја породица.