Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе

Губе и осуђују те;

Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе,

Али не губећи из вида ни њихову сумњу;

Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући,

Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж,

Или да те мрзе а да сам не даш маха мржњи:

И да не изгледаш у очима света сувише добар

Ни твоје речи сувише мудре:

Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом,

Ако можеш да мислиш,

А да ти твоје мисли не буду (себи) циљ,

Ако можеш да погледаш у очи Победи и Поразу

И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;

Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао

Изопачену од подлаца у замку за будале,

Ако можеш да гледаш -

Твоје животно дело срушено у прах,

И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;

Ако можеш да сабереш све што имаш

И једним замахом ставиш све на коцку,

Изгубиш, и поново почнеш да стичеш

И никад, ни једном речју не поменеш свој губитак;

Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле

Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали

И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више

До воље која им говори: "Истрај!"

Ако можеш да се помешаш са гомилом

А да сачуваш своју част;

Или да општиш са краљевима и да останеш скроман;

Ако те најзад нико,

Ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;

Ако сви људи рачунају на тебе, али не претерано;

Ако можеш да испуниш минут који не прашта

Са шездесет скупоцених секунди,

Тада је цео свет твој и све што је у њему,

И што је много више,

Тада ћеш бити велики човек, сине мој.